Ензими или ферменти

17. новембра 2012. by Јелена Томић Постави коментар

Реакције у ћелији одигравају се великом брзином, што је омогућено присуством природних (биолошких) катализатора – ензима. Одлика катализатора је да убрзава хемијску реакцију и усмерава њен ток, али се током те реакције не троши. Ензими убрзавају биохемијске реакције тако што снижавају енергију активације која је потребна да би отпочела одређена реакција. Без ензима је немогућа размена материје и енергије у ћелији.

Ензими су велики и сложени глобуларни протеини који имају један или више полипептидних ланаца. Део ензима одговоран за његово дејство је активни центар (место).

Активни центар је удубљење чији је облик веома прецизно подешен према супстрату, слично као кључ према брави. Супстрат (материја на коју ензим делује) улази у активни центар и везује се за њега при чему се награди комплекс ензим – супстрат (по принципу кључ-брава). Супстрат се разложи на одређене производе, а ензим из реакције излази непромењен.

Захваљујући присуству активног центра ензими показују особину специфичности, што значи да сваки ензим делује само на једно једињење или групу сличних једињења (уреаза разлаже уреу, а протеиназе протеине). Ензими обично добијају назив према супстрату на који делују, тако што се на назив супстрата дода наставак –аза.

Да би ензим најбоље деловао на супстрат потребни су одређени оптимални услови:

• температура
• pH вредност средине
• довољна количина самог ензима

Према грађи се деле на:

• Просте ензиме (састоје само од протеина)
• Сложенe ензиме (имају и непротеински део тј. коензими су они који учествују у процесима оксидације)

Према месту где се стварају, а где делују деле се на:

• Ендоензими (делују у самој ћелији у којој се стварају)
• Егзоензиме (делују ван ћелије у којој се стварају)

Према врсти реакције коју катализују деле се на:

• Оксидо-редуктазе, катализују рекације оксидо-редукције; 
• Транферазе, катализују преношење функционалних група, алдехидних или кето остатака, група које садрже фосфор или сумпор;
• Хидролазе, врше хидролизу (увођење молекула воде) различитих веза;
• Лиазе, катализују одстрањивање група из једињења на која делују или уводе групе у једињења наместу где се налазе двогубе везе; 
• Изомеразе, катализују прелажење једног изомера у други;
• Лигазе, катализује реакције у којима долази до успостављање неке везе између два молекула што је праћено разлагањем АТП-а.

Ензимске болести

Урођене грешке у метаболизму представљају потпуни или делимичан губитак дејства неког ензима. Услед грешке у неком гену не долази до стварања ензима, што проузрокује обољења заједнички названа ензимопатије. Једна од ензимских болести је албинизам. Услед недостатака једног ензима, код албино особа не долази до стварања пигмента меланина. Због  тога су кожа, коса (обрве, трпавице) и мрежњача ока потпуно безбојни.